Grad u kamenu

Nekada sam tragala za životom grada u kamenu
U prolazu posmatram isklesano telo ka nebu razapinje luk
Pod njim starica pomirljivo skuplja zgrčeni prazni dlan
Promičući stidljivo kroz neosetljivost mase
Pored zatvorenih pogleda sa druge strane stakla automobila.
Kao da pokušava da iskorači u nevidljivost
Dok se ruševine groteskno cerekaju svojim prkosom
Strahujem da ne shvatamo
Koliko smo, odavno, mrtvi.

Dijana Redžić

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s