Prstenovi

round silver colored pocket watch
Photo by J.S. Klingemann on Pexels.com

Život je ponovo iskovao jedan prsten
Još jedan u železnoj košulji vremena
Još jednom na početku sam

Noć je mirisala na groznicu i strah
Hladna noć u kojoj se avetinjski belasao behar, varljivi simbol lažnog proleća

U laži mi živimo, laž dišemo, od laži mi umiremo
U kavezu, hrčak veruje da prelazi dugačak put

Uvek je isto – uspeh, ljubav i nada da će konačno, biti bolje
Hladna metalna površina tada postane sečivo
Hodam po žiletu, brušenim mojim tabanima

Između nas je mračna noć koja nas razdvaja
U tami sablasno miriše hiljadu cvetova

Čekić oblikuje prsten a ne prst onog ko ga nosi
Zmija grize svoj rep, iznova i iznova
Po maču sada pada rđa, po masci broj 11 tišina skakuće

Sanjao sam ponovo Zlatni grad, i kako prelazim njegov prag
Tamo smo oboje i ne, nismo sami – dvostruki život tu nas prati

Poraz, neuspeh i smrt čekaju na kraju, svaki put
O, kako čeznem da napustim ovaj prsten od čelika
Da zaista potrčim velikim ravnicama Severa

Okružen sam ljudima a nikad nisam osećao ovakvu samoću
Prsten se stegao u preuzak krug

Ako me Smrt poštedi, moja draga, još ovaj put
Moraću živeti drugačije
Posve drugačije

Život kuje naš prsten čekićem straha, navike i lenjosti
Trčati u mestu je gore nego samo stajati ali nam to niko ne govori

Tamo negde je Zlatni grad
Tamo negde su ravnice Severa
Tamo negde, u noći si ti

Blizu…

Van
čeličnih
zidova
prstena

Stefan Brezar