Ljudi koji se prepoznaju po očima

Postoje ti ljudi, mogu se prepoznati po očima

i ne umem da objasnim kako

Da li  su im iz očiju iscurele želje

Umesto njih se nastanila zebnja?

Bojim se da jednom ne postanem jedna od onih ljudi koji se prepoznaju po očima

Na starim fotografijama nekima od njih oči su drugačije

Nekada nisu bili ljudi koji se prepoznaju po očima

Gde je nestao sav taj sjaj?

Ili je sve to bila samo šminka

Maska za društvo

Za one koji brinu

Za one koji ne brinu

Za one koji ne žele da brinu

Ljudima koji se prepoznaju po očima

kada se smeju pogled  ostaje zamrznut

Naizgled  sve je  u redu

Ali, svi ti ljudi kao da strpljivo marširaju dok čekaju poziv za skok u ništavilo

Bojim se da ne postanem deo te vojske,

I možda zato radim besmislene stvari

Pišem kad niko ne čita

Prevodim pesme sa jezika koji svi razumeju

Možda zato vrištim dok drugi ćute

I o onome o čemu bih mogla  da ćutim

Možda se zato i fotografišem

Da sprečim da postanem jedna onih od ljudi koji se prepoznaju po očima

Da se uverim da još uvek nisam jedna onih od ljudi koji se prepoznaju po očima

punim magle

praznim od sna

Dijana Redžić

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s