Iza tebe ostao je miris
On je ležao na krivinama tvoga vrata, talasima tvoje kose
Sada je ovde, sa mnom
Jutro je puno Sunca, velika kiša samo je san koji smo sanjali u nemirnoj noći
Podseća na miris jarkih cvetova u parku
Savijam, polako, prekrivače u kojim se stvorila draga praznina
Želje tela slobodno struje
U naboru jorgana je poznat miris
Gorki ukus tera ostatke sna
Voleo bih da si tu i da možeš da osetiš miris tek nasute kafe koja se puši
Tu je, međutim, tvoj miris, neuhvatljiv, sveprisutan
Proganja nas nečije odsustvo, muči nečije prisustvo
Sreća je kompleksna stvar, sreća je nekad omirisati nečiju kosu
Miris novog kaiša težak je, on još nije zaboravio štavionicu
Stara jakna u sebi je upila mirise bezbroj klubova u noći
Ali tu, negde kraj mene, ja osetim poznat miris
Kažu da Krunisana smrt ponovo jaše, da ljudi iznova umiru sada kada je senka Goblina ponovo duga
Jedna mala stvar, slabašan miris na jastuku me tera da zaboravim, kao da sam se ko Odisejev mornar najeo lotosa
Treba izaći u ovaj varljivi sunčani dan
Obučena košulja je kao krletka za moje slobode željno telo
Ali na kragni, ti tako opojno mirišeš
Odsutna, ti si danas uz mene
Ugneždena uz bilo moga vrata
Ti, daleka
Tumačiš
Damare
Moga
Srca
Stefan Brezar
UMESTO ĆUTANJA 