Ne okrenuti se

Ti si samo senka

Crvena, ti lebdiš celim mojim podzemljem

Ponekad, vidim te

Na trenutak

Na javi

u Snu

Volim te

onako kako se samo mogu voleti fantazije

Od vilinskog praha si sazdana

od morske pene

Od keltske sete

Od svetlosti vitraža

Ne smem se okrenuti

Ni ime ti spomenuti

U tišini, najbolje se razumemo

Razdvojeni, najbolje se sastajemo

U bolu, najbolje se smejem

Praznina je puna dodira

Moramo izaći iz ovog Pakla

a da se ne vidimo

Potisnuti čeznju najteža je stvar

Ali znam

ni ne više slutim

da ću te zauvek izgubiti

ako ne ćutim

i ime ti spomenem

ako se okrenem

ako pružim srce

da ćeš nestati u jesenjim maglama

zauvek

I zato prolazim kroz ovaj Pakao

Uporno, bez osvrtanja

MOžda te neće biti ni na svetlosti dana

možda ću tamo sresti samo sebe

ali hodam

ko po ivici mača

i ne osvrćem se

iako mi srce igra na svaki crveni odblesak

na prostu činjenicu da si tu

i da me pratiš

da me uporno pratiš

kao sena iz jednog drugog vremena

Kada sam voleo strasno

Kada je ovaj svet imao malo više smisla

Stefan Brezar

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s