Prisutnost

Kao duh sam
Iza tankog okna
Posmatram novi život

Tu si ispod ovog zvezdanog neba
Toliko blizu da te mogu dotaći jagodicama
Toliko daleka da bi mi trebali eoni da te vidim u daljini
kao zvezdu na nebu

Jesen je
Uskoro će i zima
Na granama drhte preostali listovi
Ja sanjam da te vidim makar slučajno
U daljini
U magli koja bi me skrila

Još uvek te nisam zaboravio
Odrasli smo zajedno, znaš li to
Da li još uvek mariš?
Nije li tvoje ćutanje odgovor?
Izgubio sam te onog jutra
I više nisam ni senka na tvome zidu
ali se pitam, nisam li nekako prisutan?

Dok padaš u san
Ja sam tu
Krijem se u valovima tvoje kose
Tvoj miris je sladak ujutru
Dok se budiš
NIsam li to rekao toliko puta
ali reći ću još jednom

Nisi dočekao orase
Nisi video plodove svoga rada
Plemenitog napora da prevaziđeš umor svoga tela
A opet si prisutan
Mada si tako daleko

Kuda su nestale te godine
Rasule su se kao pokušalji soneta
Pisanih u jeftinim sveskama

Svet je sada drugačije mesto
A ispod nas
Buja jedan novi svet
U kom sam tek ovlaš prisutan

Oko sebe nekad širimo strah
Naše ljubavi često u orahu sopstva završe
Stisnute tvrdim korama
Najgori je to zatvor
Anđeo u rupi

Treba izaći
U svet
Među ljude

Nije lako to

Iza okna živi jedan vrli novi svet

A ja?

Ja sam još u starom
Dok sam prisutan

Zašto?

On postoji
Kao senka
Uteha

I bojim se
Raspadne li se u рrah, sa svakom uspomenom koja ode
Sa najmanjom mogućnošću
Da bude drugačije

Propašće šansa
Da iz semena prošlosti
Izraste drugačija budućnost

I zato sam još uvek tu
Prisutan
Mada nekad samo to

Stefan Brezar

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s