Svi dođemo do toga trena
Blistavi dragulj postane prah
Budimo se iz sna za koji se držimo trepavicama
Od kojeg ne ostaje ništa više od bolnog sećanja
Otišla si
A da nikad nisi ni dolazila
Okrenula leđa
A da me nikad nisi pogledala u oči
Tvoje odsustvo je tvoje prisustvo
Treba pregurati sivi dan
Bez i jedne crvene iskre plamena
da gori, kao mirisni uvojak
KIše su nam oprale tragove
Sada me ne bi onjušile ni njuške tvojih pasa
Ja sam ružno sećanje koje bledi
A opet
Možda snovi tome i služe
Šarena jaja
iz kojih se izležu najlepše ptice
Bez smrti, nema života
Bez pesme, nema lepote
Bez izgubljene drage, nema ni voljene žene
Ali ljudi je
pogledati ljuske sna
makar jednom
sa setom
UMESTO ĆUTANJA 