Samoubistvo

 

Ako skliznes u mrak
Govorice da si bio plemenit i dobar
Govorice da si ih iznenadio
Bas kao sneg u januru
Govorice da su krivi neki drugi
Do kojih niciji glas ne dopire
Govorice da je, naposletku, to bila sudbina
Zgurace se na njihovim usnama Bog medju psovke
Ako skliznes u mrak
Odenuce razlicite kostime pred ogledalom
Da u sebi, od sebe, sakriju krivce

Autorka: Dijana Redžić

Brdo za razmišljanje, deset godina ranije

Brdo za razmisljanje, deset godina ranije
Kao igra reci i pokusaj odredjenja nazivom. Zaobljenje tla kojem je vrednost dala njegova pozicija.
Kad bismo se lagali, izigravali putopisce ili geografe. Prisvajali smo ga svojim cutanjima.
Pa pricanjem o kojecemu. Pa zagledanoscu u nebo kao da pokusvamo da pronadjemo visi plan koji bi sve objasnio. Kao da je svet okrenut naopacke, pa da, posmatrajuci raznolikost njegovog taloga razmrljanog po plavetnilu, proricemo sudbinu. Kao da pomno pratimo tragove na mapi nadanja.
Koliko su nas tada boleli snovi!
Ustajali bi i otresali ih sa sebe i oni su se rasipali, kao mrvice hleba, putokaz za povratak…
Pustili smo ih da plove, tamo gde se ukrstaju reke i da se radujemo dok ih slutimo u igri svetlosti na povrsini. Odupiru se, jos uvek, mracnim dubinama.
Koliko su nas boleli snovi, sve dok nisu ucutali sa nasim cutanjima, zagrlivsi oblake u nasem oku, iscekujuci pale zvezde.
Svaki je oziljak ispisao krug beskrajni.
I svaki je put vodio tamo odakle smo krenuli.

Autorka: Dijana Redžić