Brdo za razmišljanje, deset godina ranije

Brdo za razmisljanje, deset godina ranije
Kao igra reci i pokusaj odredjenja nazivom. Zaobljenje tla kojem je vrednost dala njegova pozicija.
Kad bismo se lagali, izigravali putopisce ili geografe. Prisvajali smo ga svojim cutanjima.
Pa pricanjem o kojecemu. Pa zagledanoscu u nebo kao da pokusvamo da pronadjemo visi plan koji bi sve objasnio. Kao da je svet okrenut naopacke, pa da, posmatrajuci raznolikost njegovog taloga razmrljanog po plavetnilu, proricemo sudbinu. Kao da pomno pratimo tragove na mapi nadanja.
Koliko su nas tada boleli snovi!
Ustajali bi i otresali ih sa sebe i oni su se rasipali, kao mrvice hleba, putokaz za povratak…
Pustili smo ih da plove, tamo gde se ukrstaju reke i da se radujemo dok ih slutimo u igri svetlosti na povrsini. Odupiru se, jos uvek, mracnim dubinama.
Koliko su nas boleli snovi, sve dok nisu ucutali sa nasim cutanjima, zagrlivsi oblake u nasem oku, iscekujuci pale zvezde.
Svaki je oziljak ispisao krug beskrajni.
I svaki je put vodio tamo odakle smo krenuli.

Autorka: Dijana Redžić