Lični Pakao

Ovo je sve jako lično

Mučitelji te poznaju

Nikog ovde nema osim vas dvojice

Ti si bio prvi

Četiti zida i krov iznad tebe

Pozdravili su tvoj prvi udah

Ruke dželata prihvatile su te

Sa gutljajem mleka dobio si i svoju prvu dozu patnje

Ovo je tvoj lični pakao

Eho urlika večito tu odzvanja

Između ova četiri zida Sunce ne mora da izađe

Seti se

one hladne godine

seti se

razbijenih toplomera

žive što se cedi sa zida kao suze

(tvoje suze)

Zrak svetla spustio se u prokleti svet

Ti si nervi u okovima od mesa i kosti

u ovom paklu nema mesta za ptice

Ne zaboravi da te muče za tvoje dobro

Demoni izašli iz svojih malih paklova

Ta četiri zida su kao četiri strane sveta

Ne možeš pobeći od sebe

Demoni žele da žive večno

preko tebe

Mašina nikad ne staje

Božić, Nova Godina, Jovanjdan, Nikoljdan…

Od tvog prvog daha sve ostaje isto

Vaši jezici su ko bičevi

vaše odvratne reči su kao otrov koji se cedi na moje lice

Jedan demon stalno odlazi a nikako da ode

Drugi ostaje a želi da ide

Menjamo gradove

Zemlje

Vremena

a sve ostaje isto

Četiri zida tamnice

Četriri godišnja doba mučenja

33 godine

I ako pobegnem

ako pronađem put

I kad utihnu zli glasovi

Neće li ostati eho

da odjekuje

neće li u malom paklu

ostati deo

bez kog se ne može

bez kog se ne sme

a mora se?

Jer ovde je sve jako lično

demoni i mučenici se dobro poznaju

Delimo i krv

i prošlost

Jedino duše

duše

ne?

Zar ne?

Stefan Brezar

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s